Još uvijek se ništa ne događa. Kao da je starter dao znak ali ja još nisam vezao tenisice ili nešto tako, a raja već krenula. Mislio sam da to može biti samo u nekom ružnom snu i noćnoj mori ali tako je meni počela ova godina. Ujutro sam ukomiran od nespavanja, preskačem vježbanje, idem na posao i mučim muku sa glavom koja djeluje prazna ali nekako teška. Popodne me ulovi kašalj kao nekoga tko puši dva tri pakovanja opakih cigara. Onda zakunjam na kauču, i nakon nekoliko buđenja za čaj i pišanjac prevalim se u sobu. Po noći se znojim i oslobađam nagomilanog čaja pa od spavanja opet ništa. Još me uvijek popodne i noću treska ona glupa 37-mica od koje mi je vruće u glavi, a zima po ostatku tijela. Ja mislio da tako nešto mene ne može da snađe. Ne sjećam se kad sam bio prehlađen zadnji put. Valjda za sve postoji i prvi put. Pokušavam jedino da ne postavljam nikakva pitanja jer znam da nema odgovora, zašto se truditi. Sve ionako prolazi, pa će i ovo s...
Autor je uklonio komentar.
OdgovoriIzbriši(komentar sa ispravljenim greškama)
Izbrišiu upravo takvoj noćnoj mori sam pre par dana (noći) sanjao kako stojim na startu maratona u čarapama, i čekam da opali pucanj da bih prešao sa čipom preko tepiha, i onda trčim niz neku livadu strmu kao ski staza do auta da uzmem patike, kad ono - nema auta. sve dotle nisam brinuo jer nije bio neki "važan" maraton pa sam mislio taman ću se zavitlavati i usput dostizati počev od najsporijih pa već dokle stignem, no san je otišao u skroz drugom pravcu, parkirao sam ovde, ne, parkirao sam onde, pa sam se premestio tamo, i odoh ja dalje u obilazak nepoznatog grada, onako u čarapama. bar je bilo toplo vreme hahaha
Ja bi rekao, zapravo svi drugi i rekli da je to zbog toga što trčanje uzimam(o) previše ozbiljno. Ma neeee, jok to je samo zajebancija nas dokonih likova. Mogu ja bez trčanja da izdržim skoro cijeli dan a da ne popi...
Izbriši