La Corsa Della Bora

  Pokušavam da ne legnem jer zadnjih dana ionako nisam mogao zaspati do jutarnjih sati. Imao sam  nekakvu fantomsku bol u donjem dijelu leđa čim bi primirisao krevetu. Kad se ustanem nestaje i tako me prca cijelu noć. Ništa od hormona rasta i oporavka, a u ostalom čemu. Ionako nisam trčao već ... što toliko je prošlo? Više od tjedna! Nemam od čega da se oporavljam. Pratim onu neku ludu trail utrku za koju mi je netko u Ljubljani bio uvalio pozivnice. Još tada sam im rekao kako nisu normalni organizirati utrku oko Trsta pa tamo prema Kozini i nazad u januaru. Utrka se zove La Corsa Della Bora(Utrka Bura). Već danas je sve u crvenom meteo alarmu zbog buretine, a temperatura je oko nule. Sutra će biti i gore. 

Ne shvatam koji kua je onom žutokljuncu od Anteta(Živković) to trebalo u životu. Tek je počeo trčati i ide mu dobro. Što bi lomio noge po mraku i ovakvom nevremenu? Ako se ne varam trebaju ići kao štafeta(četri člana, Jahorina Ultra Trail Team) oko 160 km, sve jedno nebi baš. Ali ako mogu ovakvi žutokljunci i Sanja(Trčim jer Štrčim) nisam ni ja toliko u k..cu da ne mogu odraditi trening. Sutra sam odlučio zanemariti kašljanje, upozorenje na hladnoću, buru i trčati pa makar to bilo zadnje ove godine. Skidam rukavice i ne dozvoljavam više da me ovakve stvari pretvore u neku kilavu babu.
Dovoljno je što sam dida. Ako nisam dorastao bolje da se to odmah riješi. Ovakvim tempom treniranja nikada neću stići ni blizu na tri sata za maraton. Tri godine treninga prosjeci 41, 24, i 39 km/tjedno je stvarno za k..c. Još me j.. i rok trajanja. Ne, treba se požuriti. Sutra ima da letim(doslovno) po Drenovici. Možda ipak da stavim na noge one trake sa olovnim kuglicama koje sam koristio u podvodnom ribolovu da mi se noge i peraje ne dižu sa dna kad sam po ovakvom burovitom vremenu ležao u zapjenjenom plićaku i čekao kakvog znatiželjnog brancina da mi se nacrta na nišan. Kako sam lagan bura bi me bez toga mogla odnjeti i tko zna gdje bi završio trening.