Kad govorim kako trčanje treba da bude sve samo ne rutina onda stvarno
mislim da tako treba biti. Iznenadite sebe potpuno neočekivanim i ako preživite
moglo bi vam biti lijepo i korisno. Baš sam gledao neke podatke "mojih" trkačica
i trkača i vidim da svi naginju nekim uhodanim shemama. Tu svakako ubrajam i
sebe. No neki baš pretjeruju uvijek isto ili skoro isto.
Usred ovog kaosa zbog povratka ozljede koji mi je poremetio plan odmah na
početku odlučio sam da promijenim pristup. Lagano, oprezno, malo. To je bila
instinktivna ideja kako prebroditi trenutni problem. Zapravo problem se javio
usred tog: lagano, malo, oprezno. Ključni igrač je možda zima ali to treba tek
dokazati. Dok sam se jučer premišljao hoću li ići ili ne jer sam već odradio
onaj kilavi tempo, trčanje na posao i nazad, rekao sebi: neka bude nešto sasvim
neočekivano. Neki moji trkači i ..ice su trebali trčati uzbrdice, pa sam otišao
da im pravim društvo. Ne treba reći kako je meni i dalje prehladno jer oko 3 C
je meni sibir i točka. Ali baš zato sam stavio samo dvije tanke maje ili
ću se naviknuti ili crknuti. Rukavice nisam ponio kako bi na uzbrdicama mogao
petljati po satu. Oko kilometar i nešto od moje kuće već su me čekali
"Rudiša"(ne brinite to je samo nadimak) i njegova bolja polovina te još jedna
jako dobra trkačica iz moje kategorije. Rekoh ajmo se još malo više zagrijati
jer meni se sve udrvenilo od vrha nosa do palčeva na nogama. Tako smo odvalili
još oko 6 i nešto kilometara(meni oko osam), a ja sam još bio kockica leda sa
pulsom u podrumu. To je bilo jaaako dugo zagrijavanje na kraju kojeg mi je bilo
još više hladno.
Cure su radile 5x400 m od
zaobilaznice na vrh Vidikovca, a mi 10x250 m na strmijem dijelu. Mislio sam da će bar uzbrdice da me zagriju. Ma jok,
noge su pri kraju klecale, srce je skakalo na 160 ali zima nikako da izađe iz
mene. Možda je 250 m prekratko. "Rudiša" me rasturao pogotovo u zadnjih 50 m kad
mi je jednostavno nestajalo pogona u nogama. J..ga ja imam hendikep u višku od
14 godina, a on bar 20 kila. Nisam siguran kome je zapravo bilo teže. Čini se da
je u ovih par tjedana opet brzo upao u formu. To je takav tip trkača ispadne iz
forme brzo ali se vrati još brže. Neki treneri zovu takve trkače, trkači sa
kratkim zamahom(short or long swing runners). Cure su bile jako dobre i završile
su 5x400 otprilike kad i mi tih 10x250. Nisam im uopće "zavidio" što se moraju
taljigati do vrha Vidikovca ali mene to isto čeka sljedeći tjedan, nadam se. Ne
znam koji sam moj uopće trčao za hlađenje, osim zbog društva jer "bio sam mrtav hladan"(opet parafraziram, pogodite koga ili što). Još da je uz put
bila neka birtija pa da sjednemo na pivo. To bi bio pravi trening. Iako sam
redovno resetirao "lap" na svakoj dionici nisam uopće gledao vrijeme niti bilo
što drugo jer sam jedva čekao da rukav navučem preko prstiju. Zato sam se ne
malo iznenadio kad sam kući vidio da sam napravio više od 15 kilometara za
trčanje tih par uzbrdica. Je..te koji trening: dugačak ali i kratak, uglavnom
sporo ali i jako brzo, malo za gore i malo dolje.
Nisam dugo imao ovakve egzibicije na treningu i jedino je hladnoća
konstanta ovih dana. Tek kad sam napokon ručao u osam uvečer i odležao pola sata
pod dekicom uz centralno grijanje do daske počela je raditi moja unutrašnja
centrala i noge su se tek tad zagrijale. Možda je samo falilo goriva?
Nema komentara:
Objavi komentar