Iako su se jučer i Frank(pokoj mu duši) i moj prijatelj Slaven urotili da me dokrajče nije im uspjelo.
Noge su jutros još na broju i osim onih klasičnih ja bi rekao staračkih bolova ujutro sve izgleda bolje nego što sam se pribojavao. Možda pomaže i bicikliranje koje već cijeli tjedan zamjenjuje sjedenje u neudobnom sicu Honde. Nije baš da je sic od bicikle neko zadovoljstvo za ljude bez guzice kao ja ali to što žulja nije ni blizu išijasu. Vidim na FB da se jedan moj prijatelj ovih dana slika sve oko nekih Ferarija i Lamborginija. Kao ono, ne znam kojeg da odaberem ... j..o zid nije valjda lud voziti se u tome. Ja bi odmah završio u Lovranu ili nekoj drugoj "kičma-trans" klinici.
Nekako sam prije treninga bio “nevrozan” ko struja jer taj trening nisam nikad radio. Znam da je Slaven rekao kad sam mu prvi put dao da to radi kako se ne može sa ničim usporediti. Došao sam ranije dok su stazom još vladali "pioniri maleni" i vrtićki trkači sa Barbarom na pomoćnom igralištu. Nogometaše više i ne brojim ali ima ih ... ja ne znam kako to da nismo svjetska velesila u nogometu. Bilo mi je hladno ili me je to samo nešto zeblo oko srca? Obuko sam trenirku, gornji i donji dio i ipak polako krenuo u zagrijavanje. Malo stariji klinci su još nešto petljali oko skoka u dalj i staza je uglavnom bila slobodna. Osim što su Barbarini poletarci morali otrčati jedan krug ali lijepo, disciplinirano, vanjskom stazom kao što im je ona i rekla. Za kraj su od nje dobili pet, a i ja sam se prošvercao za jednu peticu. Čuj neki su bili brži od mene i treba istrčati cijeli krug sa tim mini nožicama. Baš mi je pasalo zagrijavanje sa trenirkom jer kad sam se skinuo i odradio malo dinamičkih vježbi onako u trku, noge su bile dobro opuštene i mogao sam da krenem. Samo što je moj Garmin u međuvremenu ošo u štedni mod, a ja to nisam primijetio.
Tako da je bilo: "prvi se mačići u vodu bacaju"( brr... grozno zvuči ova narodna). Prvi brzi krug, ništa ne bipa na četristotki. Koji sad moj, ... kad ono sve stoji i pokazuje točno 19:00, a čujem i crkvu kako zvoni. Ništa, ponovo sam ga pokrenuo i lagano prošao još jedan krug, pa rekoh idemo iz početka.
Na startu mi se ubacio Slaven jer je i on trebao imati isti ali malo brži trening. Obzirom da je ovih dana preležao neku virozu rekao je da će lagano koliko idem ja. E da, njemu lagano, a meni duša u nosu. Stalno je malo žurio ili mi se to činilo? Nije, jer ja ne vidim na sat ali zato jako dobro osjećam tempo.
Plan je bio da brzi krug bude za 1:34 što je 3:54/km ili malo sporije od mog tempa utrke na 5 km.
Spori krug za 1:48, što je tempo maratonske utrke od 4:30/km ili ciljano vrijeme maratona 3:10!
Na kraju je bilo malo brže od 1:34(1:33,6) i dosta brže od 1:48(1:45,5).
Neki su se čudili što to radimo jer smo i spore išli brže od nekih koji su trčali tempo ili nešto, a brze smo ih prolazili ko "Simplon" "Ćiru". Koliko još ... jeste li vi normalni(mi? ... nismo) i tako 25 krugova.
Još smo i zadnja dva brža kruga stisnuli za 1:28 i 1:30. J..ga samo da što prije završi.
Ukupno vrijeme 41:24 ili prema tablicama vrijeme utrke na 10 km za one koji mogu trčati maraton 3:10! Znači bolje od plana i ništa nije otpalo. Toliko sam sinoć bio zadovoljan sobom da sam još jednom ručao u 10 navečer i maznuo pivo. J..ga možda zbog toga nisam mogao zaspati do dva ujutro.
Ili me je bilo strah da se ujutro neću moći pokrenuti ... svejedno još samo jedna prepreka ovaj vikend i ...
Nema komentara:
Objavi komentar