Opet malo listam i prebirem stare logove treninga pa ne mogu doći sebi od
užasa. Ono što su neki tvrdili da sam previše trčao ispostavilo se da je totalna
mizerija.
Do jedan doktor koje sam zadnjih pola godine posjetio, a bilo ih je
dosta, je tvrdio: "40 km na tjedan je previše za tvoje godine".
Čitao sam zadnji post od Saše i zapravo već dugo dugo želim da pitam njega
još neke ljude(i Bepa koji ima 83): ljudi, kako Vam to uspijeva?
Trče toliko da mi se zavrti od cifri, a moja "ALU"(Aritmetic and Logic Unit)
jedinica ide u "overflow" ako me razumijete. Ne znam tolike brojke niti da
napišem. Saša kaže u svom blogu: "...na koncu krajeva, 611 km u decembru nikako
nije malo, a 4368 km u ovoj godini ... (mada sam relativno malo bio na bicikli,
samo 6 hiljada km)" Saša, Saša jesi li malo "maka", šta ti je to u 6000 malo, a to je ono "pride". Kao kad moji banaćani nakon obilnog ručka još malo narežu švargle pride, da im ide uz pivo. Čak je i Bepo prašio preko 4000 km u mojim godinama. Ja sastavio jedva jednu
godinu malo preko 2000 km i raspali se svi ležajevi i šušte ko na staroj kanti.
A čuj ovo, doktori govore kako imam krasne i čvrste zglobove .. ma .. na onu
stvar. Valjda su tako čvrsti da su blokirani. Sad pokušavam sa 5-6 km puževim
korakom svaki drugi dan i ne ide nikako. Prvo ne mogu da se ugrijem, a niti da se
oznojim ko čovjek. Našeg fra. Tomu bolje da ne spominjem jer iz njega curi ko da
je Niagara čak i sad zimi. Baš mu zavidim. Ja nisam popio poštenu čašu vode od
Plitvica. Ups, zaboravio sam tamo sam pio pivo, ali svejedno ništa ne mijenja,
jednostavno nisam žedan. Što sad, da čekam ljeto pa da počnem trčati ili da si
kupim električne gaće sa grijanjem na baterije. Ionako nosim bokserice,
biciklističke kratke i još duge "gege" plus trenerka široka ko slavonske gaće ili
moje banatske čakšire. Gore da ne pričam, bez tri maje i trenerke ne izlazim, a
vani plus 10! Moj zet škot bi me se odrekao da zna. Ne bi me spasilo niti da ga
pobijedim u golfu, "curling-u" i ispijanju piva i žestica ... bljak!
Neki me zaj.. da sam previše naganjao mlade po utrkama. Naravno ne cure,
mada je bilo i cura kojima sam gledao pozadinu i ... pa pogled nije bio loš ali
svejedno. Nema valjda nijednog trkača na ovom svijetu koji dođe na utrku, trči
tako neko vrijeme i onda digne ručnu. E čekaj malo ovi ispred su sve mlađi, ma pusti
njih, nije tebi tu mjesto. Ej ... gospodine molim osobnu da znam dali da Vas obrnem ... Trčao sam koliko sam mogao bez "fige" u džepu, nije to valjda zabranjeno.
Previše utrka? Dajte molim Vas, jedan maraton i dva polu maratona, te onih
kratkih niti za spomenuti. To nikako ne spada u neka postignuća godine.
Jednostavno po definiciji ja sam kilav. Imam malo kila i nemam kilu ali sam
najblaže rečeno kilav. Ili se nešto strašno u meni dešava ali to još nitko ne
vidi(osim babe Vande ... pričati ću vam jednom o njoj) jer od lanjskih laganih dužina preko 30 km sa 5:10 ili 4:50 u
progresivnoj(dužina sa progresivnim ubrzavanjem prema kraju) sada trčim 5 puta kraće
i za minutu sporije pa je opet ujutro sve blokirano, a niti WD ništa ne pomaže. Za utjehu
ovaj mjesec sam bar uspio skupiti junačkih 80,66 km. Tako kaže Garmin ali tu je i
nekih 15 kilometara hodanja od onih "hodaj-trči" treninga na početku! Sve je valjda bolje
od nule ili se i to računa: "nula bodova". Kad je već ova godina bila(meni) tako
usrana, Sretna Vam(i meni) Nova Godina.
Nema komentara:
Objavi komentar