Otišao sam poslije posla kod moje doktorice i čak se ona zabrinula što mi je noga tako natekla. Napisala mi je par uputnica i ja krenuo u borbu sa šalterima i ordinacijama. Prvi dan nula bodova. Ništa nisam uspio da obavim iako je na uputnicama napisala hitno. Onako napižđen nešto sam doma pojeo i otišao na stadion bez volje ali nisam htio razočarati Vasu kad nas je sve pozvao da nas počasti. Eto i on zaplivao u neke nove vode. Bračne, nadam se ne i mračne. Vaso je naš dobri dupin i kad bi ja bar upola plivao kao on odmah bi se prijavio na jedan od onih plivačkih maratona gdje ide moj buraz. Da ga razbijem ko beba zvečku. Ali nisam ja ko Vaso. J...ga, Vaso bi htio da trči maraton kao ja, a ja bi da plivam kao on. Vidiš kakvi smo mi ljudi, nikad nam nije dobro.
Tko bi rekao da je ovo dvadeseti kilometar, a još manje da će upravo "maestralno" odustati.
Ništa zato, fešta kod "Crnog" je sve nadoknadila.
Ta dvojica(da ih ne spominjem ..he he) su trebali platiti za loš plasman nakon fenomenalnog plivanja našeg "dobrog dupina".
Vasina omiljena uzrečica, komentar, zaključak svakog razgovora ili polemike je ... samo ljubav.
Sad je valjda našao onu pravu.
Bilo nas je podosta i neki su već završavali trening. Rudiša je došao da me "odere" na treningu pa su me zezali da sam namjerno zaj.. nogu samo da ga izbjegnem. Ovako se zadovoljio mojim kolegama koji su kukali da nije imao tko da kontrolira tempo pa su išli prebrzo. J.. nema dide odmah se povampire.
Doveo Vaso i harmonikaša komičara, a pive je bilo za svjetsko prvenstvo u pivskoj milji uključujući i kvalifikacije. Čim se otvore boce i tako nešto eto tu i cijelo čudo onih koje baš nisam viđao u zadnje vrijeme o čemu sam čak i pisao. Možda mi se čini, morati ću skoknuti do stadiona sljedeći tjedan da vidim jeli to samo moj pogrešan dojam. Tu je bio i neizbježni Erik koji me uporno vrbuje za svoje "jesti, piti, teći(trčati)" projekte. Još me onako bocnuo u stilu ... vidiš bolje bi prošao kod nas nego sa ozbiljnim trčanjem. Izgleda da je na moju žalost u pravu. Uostalom nije mi ništa od toga(jesti, piti, ..) mrsko.
Nitko ne pamti da se na stadionu čula harmonika i pjevalo sve i svašta pa su svi došli na svoje.
Mi smo se još jednom okupili, neki koji malo štekaju su valjda dobili inspiraciju ali ako ništa drugo dobili su malo na težini.
Malo tko slavi kao Vaso i neki jedva čekaju još jedan njegov pokušaj maratona na 3:30 da se opet najedu i napiju. Ne daj se Vaso nagovoriti sad je red na neke druge, već u subotu Ana i Marino. Samo da to nije zarazno ... ma ne, ja sam cijepljen prije, uh ... godina. U našem klubu važi "samo ljubav".
Nema komentara:
Objavi komentar