Sav sam se upetljao u organizaciju izrade web-a za klub kao da mi o tome zavisi život. Možda je zbog toga da zaboravim na ove moje škripave kosti ali svaki dan me netko ili nešto podsjeti i malo štrecne. Nije da nisam navikao ustajati ukočen i drvenih nogu ko Pinokijo. Bilo je toga podosta i previše u zadnjih par godina, pa sam valjda i oguglao. Znao sam da će ukočenost proći tamo negdje oko podne i ništa me nije sekiralo.
Ponašao sam se isto kao neki arapi koje sam tamo osamdesete sretao na gradilištu u Iraku kad nismo do 10-11 mogli dobiti struju da radimo jer su govorili: "Polako, dati će alah ali ne prije 10-11"! Zašto pobogu? Ispalo je da na ruskom dizelašu koji je ganjao generator ne rade svjećice za pred grijavanje(jedna) pa neće upaliti dok ga sunce ne zaprži. J..ga oni mislili da u tome ima prste veliki prorok... Na kraju je komadić žice preko jednog grijača koji je od njih 6 bio u prekidu kresnuo agregat rano ujutro, a oni su pomislili za našeg električara da je i on neki veliki prorok!
Možda tako nešto i meni fali, neka žičica da me pokrene. Danas moj stari zaokružio devedeseti i osim malo problema sa zglobovima na prstima zbog čega valjda jedino više ne radi modele brodova ništa ga ne boli. J.. te što nisam to naslijedio od njega, a ne ja sam mamin sin, sjetite se pisao sam o tome. Možda sam zbog toga i bio onako brz ali moja mama je desetljeće mlađa od starog i ima iste tegobe kao ja. Ujutro treba podmazivanje da se pokrene, još ako je hladno ... brrr i ja mrzim hladno! Inače sam jutarnji tip ali zapravo ujutro mi radi bolje samo glava, a poslije podne tijelo.
Super podjela obzirom da provedem jutro i dobar dio dana na guzici uz računalo.
Ne volim niti kišu, a ovih je dana ima ko u priči. Utješno sa kišom je samo to što mi se ionako ne bi dalo trčati čak i da mogu ... he he uvijek u svakom sranju ima neka dobra stvar. Kad je kijamet ništa ne volim, pa onda za ničim niti ne patim ... baš. I idem u Ljubljanu po posebnu dozu mazohističkog užitka ali to nije trčanje. Opet ću vjerojatno neuspješno pokušati napraviti neku jako posebnu i dobru fotku koja bi svijetu objasnila što je to u trčanju i posebno maratonu što nas tako fascinira. No ipak ću pokušati. Baš me zanima dali će mi se opet ježiti koža kad budu počeli odbrojavati za start. Znam da možda previše očekujem ali meni se to dešava i kad gledam utrke na "tevi".
Nema komentara:
Objavi komentar