Kad sam nedavno pisao o hormonima i ostalim monadama o kojima najradije nebi htio znati ništa, sastavio sam tamo nekakav recept koji bi trebao ..bla bla bla... Na papiru je sve lako i izgleda kao pi..in dim za nas ljude od želiza koji možemo trčati 40 i sitno kilometara. Dobro sad bi to bilo malo pretjerano da se odnosi na mene. Uglavnom nakon što sam ručao i krknuo jedno mračno pivo htio sam oprobati taj recept. Ionako sam rastegnuo podmetač za one moje terapijske vježbe ali su mi pomalo dosadile pa sam htio malo promjene. Ne možeš svaki dan krkati maneštru koliko god da je voliš. To ide ovako: duboki čučnjevi, sklekovi, skokovi(jumping Jack), bicikla, "burpies"(kako da to prevedem, a da ne bude kobasica od pola stranice), trbušnjaci, opet sklekovi, skokovi(iz čučnja), upor sa dizanjem noge i na kraju čučnjevi sa iskorakom. Tako dva puta svaku torturu po 30 sekundi bez pauze. Između dva ponavljanja pola minute pauze. Riknuo sam.. puf, pant puf... Prvo sam malo probao jedan put ali sam odmah vidio da je to vražija rabota ali me sramota bila da baš niti ne pokušam. Kaže moja baba: "jedan je proba pa se usra". I ja skoro. Ma jeli to moguće da sam tolika tapija. Mene su najviše ispilali sklekovi, pogotovo oni drugi u seriji. Ko za kua njih treba cepati dva puta, zna se di su trkači najtanji, u rukama. Moje su ka dvi čačkalice.
Da bi sve bilo po ps-u stavio sam i srčani monitor. Iz slike se stvarno vidi da su mi otkucaji samo za "biciklu" bili bitno niži dok je ostalo manje više samo rast do pauze nakon 5 minuta. Priznajem malo sam štekao, pa sam pauzu produžio na 45 sec. Samo da me trener ne čuje ... koji trener, jebote ja nemam trenera!
Prvi ciklus je završio sa pulsom 155, a drugi sa 159. Iskreno rečeno izgledalo mi je mnogo teže nego kad trčim. Samo kako da znam kad sad ne trčim ... jesam glup.
Nema komentara:
Objavi komentar