Bahami

  Stalno mi se po glavi mota ona izreka koja kaže kako ljudi kad idu na neko ugodno mjesto često kažu idem na Bahame ili bilo je kao na Bahamima.

Bahami sa palube

Eto stigao i ja ali od jutra čim je završio manevar pristajanja ja sam se spustitio 12-13 katova niže u strojarnicu jer sam napokon dobio dozvolu da radim. 

Bahami ispod palube

Svi su stalno bili u nekoj panici oko toga što, kako i ako … kao da je to ne znam kakav posao. Kao i svaki drugi ako znaš što radiš ok. To je isto tako sa trčanjem. Neki nikad da nauče. Imao sam prilike vidjeti mladića koji je istrčao isti dan kad i ja X-icu utrku na 5 km u vremenu koje ja ne mogu ni sanjati, a onda tapija trči maraton daleko ispod potencijala i to u Berlinu. Ne kužim jer prije odlaska na put sam ga viđao kako sa svojim navodno renomiranim trenerom trči intervale na stadionu. Koji kua rekao bi Robi K. ili wtf po engleški. Oni stvarno ne znaju što rade.

No istini za volju ne znam trenutno niti ja. Mene je doduše nužda spojila na aparate i tu pokušavam izvesti malo čudo i ne izgubiti formu. 

Moderne sprave za mučenje

Da imam na raspolaganju cestu ja znam što bi. Peglao cestu dužim tempo trčanjima da se naviknem na tempo utrke naravno maratona, a ne petice. Uostalom i za test je prije navedeni mogao trčati bar desetku ili polumaraton bez previše naprezanja, a ne utrku na pet. 

Što mu ona uopće može značiti.

Ovdje gdje sam sada su dvije stvari dobre za trkača ali mogu biti i loše.

Režim prehrane je naštiman kao švicarski sat, a od korisnih sastojaka nema što nema. Doručak u 7, a za jesti svega i svačega. Nema mnogo razlike između ručka. Ručak je već u 12, a hrane ima rekla bi moja baba i koki za nogom. Možeš uzimati sve što želiš, u količinama koje možeš podnjeti pa i više ako još guraš u oči i vičeš: "jedite gladne oči, jedite". Ja si obavezno složim jedan veliki duboki pijat salate sa desetak raznih sastojaka. Zelena, krastavci, paprika, cikla, grah, masline, feta sir … i što god mi se učini zanimljivim. Moraš malo eksperimentirati. Svaki dan ima ribe, lignji, meso svih životinja rađeno na sve moguće načine jer posada je vrlo šarolika. Voće je prisutno u svakoj prilici, a otkriće su mi, ja mislim teksaške lubenice … je..te al su slatke. U 15:30 je pauza za kafu ali ima kolača, sendviča i još dosta toga, pa je opet u 19 večera i opet svega kao za ručak. Naravno ima desetak vrsta dobrih kolača i sladoled svaki dan. Čak imaju i automat za sladoled i “sere” led. Pa što je u tome loše. Morao bi paziti da na maraton ne dođem sa 70 kila umjesto klasičnih 65 ili manje. To je par minuta baj baj.

Drugo je obilje vremena za odmor jer osim dva dana po par sati koliko je trebalo da obavim posao i nešto malo za natezanje i papirologiju, nisam radio ništa. Koliko je to dobro kad se nemaš od čega odmoriti to je pitanje za milion dolara. Zato ću danas još malo izraubati mašinu za trčanje jer planiram trčati prvo oko pola sata lagano, pa sat vremena brzinom od 13,4 km/h(4:28/km) i na kraju još malo lagano. 

Kako će sve ispasti nisam siguran ali znam da niti ovaj post izgleda neću poslati dok ne dođem kući. Eto upravo sam shvatio da je moj mobitel ostao logiran na internet i da sam potrošio i onih zadnjih sat i pol koje su mi ostali za večeras i sutra ujutro. Kad sam skenirao i poslao dokumente mom šefu zaboravio sam se odlogirati i … sad sam of-line. U stvari ostalo mi je još 11 minuta. Možda ih upotrjebim za blog koji pišem of-line ili da nazovem ujutro ženu prije odlaska. Vidjeti ću večeras kad se vratim iz obavezne večernje vizite bara za posadu.

Jedan Fosters možda nije puno ali svaki je od 0,75 l. Ipak pomaže da brže zaspim.