Kao da to nisam čitao ja nego da mi je netko prepričao. Ne znam kako se to desilo. To sam prvi put primjetio kad je Saša spominjao Murakamijevih 10 km dnevno. Čak sam pogrešno i prevodio naslov knjige iako ne znam zapravo kakav je u hrvatskom prijevodu. Dakle tek sad jasno vidim da kaže "What I talk about when I talk about running". Pa koji kua priča kad priča. Vrijeme je da ponovim gradivo možda nađem neku novu inspiraciju. Mada imamo neke zajedničke crte ja i dotični ali valjda svi koji trče imaju neke tanjušne žice koje ih povezuju i drže skupa. Zapravo smo dva potpuno drugačija trkačka svijeta. U principu on je otprilike kao trkač jednak onom kakav sam ja kao pisac. Mada sam u tome bio nekada puno bolji. Ma nećemo se zajebavati, u svemu sam nekada bio puno bolji. Sad sve provlačim kroz "age grade" tablice i kalkulatore kako bi se tješio. Oboje smo se mladi priženili sa tek 22 godine ali ja sam se trčanju zapravo vratio i to jako kasno kao razmetni sin, a pisanje napustio još mnogo prije toga.
Od kad sam relativno zdrav počinjem ga i prelaziti po njegovom osnovnom kriteriju ozbiljnog trčanja od prosječno 10 km dnevno. Ali to naravno nije još ustaljeno, a moglo bi i početi lako da se urušava. Iako i ja malo razmišljam o nekim novim izazovima kao što je bicikla i plivanje misli da je to samo jedna skuža za one koji više nemaju dovoljno motivacije u jednom od ta tri sporta. Recimo iskreno, nisu dovoljno dobri. Tako je moja potraga za motivacijom rezultirala sa oproštajem od Murakamija trkača jer on meni više ništa nema da kaže što bi mi pomoglo u trčanju. Bar da mi se prispavalo od čitanja.
Nema komentara:
Objavi komentar